Fudbalski Klub Obilić, osnovan 1924. godine na Vračaru, jedan je od najpoznatijih klubova u Srbiji. Klub je dobio ime po srednjovekovnom srpskom junaku Milošu Obiliću, čija se hrabrost i danas prepričava u istorijskim pričama.
Najveći uspeh tima bio je osvajanje prvenstva SR Jugoslavije 1998. godine i dva finala jugoslovenskog kupa u 1995. i 1998. godini. Oni igraju svoje domaće utakmice na stadionu Obilića koji ima kapacitet od 4.508 mesta.
Boje kluba su žuta i plava, koje su i dalje prepoznatljive na dresovima igrača. Ovo je tim koji je imao izuzetno kontraverznu istoriju kroz godine i danas ćemo izdvojiti vreme da uđemo u detalje i istoriju ovog kluba koji je imao značaj u istoriji domaćeg fudbala – na pozitivan a i negativan način.
Istorija kluba
Fudbalski klub Obilić osnovali su mladi Srbi Milan Petrović, Boža Popović, Danilo “Dača” Anastasijević, Petar Daničić, Dragutin Volić i Svetislav Bošnjaković, prijatelji koji su imali isti cilj – da stvore klub koji će biti poznat po svojoj posvećenosti fudbalu i borbi za uspeh. Godinu dana nakon osnivanja, klub je počeo da se takmiči u okviru beogradske fudbalske subasocijacije, organizacije koja je bila pod okriljem Jugoslovenskog fudbalskog saveza.
Srpski fudbalski komitet je bio veoma dobro organizovan i podeljen na tri nivoa, a Obilić je uživao rani uspeh i preselio se na prvu poziciju u sezoni 1928-1929. Oni bi ostali pri vrhu nakon što bi završili kao drugi i treći tri puta. Međutim, Drugi Svetski Rat dramatično je promenio strukturu jugoslovenskog fudbala, a Obilić je igrao u Srpskoj fudbalskoj ligi koja se obično sastojala od deset klubova, a takmičenje je trajalo od 1941. do 1944. godine.
Iako su bili treći, odmah iza poznatih beogradskih klubova BSK i SK Jugoslavija, u timu su stasali mladi talenti kao što su Valoka, Zečević, Lojanchić, Anđelković i Dimitrijević, koji su ponovo osvojili treće mjesto 1943. godine. Ovaj period u istoriji kluba bio je izuzetno težak, ali fudbalska ljubav i želja za uspehom nikada nisu bili jači.
FK Obilić je klub koji se ponosi svojom bogatom istorijom, a ljubav navijača prema klubu se nikada nije stišala. Kroz godine, klub je prošao kroz mnoge izazove i promene, ali ostao je veran svojim korenima i ljubavi prema fudbalu.
Klub za vreme SFRJ
Nakon Drugog svetskog rata, Obilić je bio na meti Komunističke partije Jugoslavije, koja je odlučila da mu uskrati pravo na ime. Kako je ime bilo “suviše srpsko”, klub je bio primoran da ga promeni. Tako je FK Čuburac iz Čubure postao novo ime kluba, koji se hrabro borio i igrao na svom stadionu u susedstvu.
Međutim, srpska istorija i kultura nisu mogle biti zaboravljene, a legendarni vitez Miloš Obilić i dalje je ostao deo srpske epske poezije. Iako je klub bio poznat pod drugim imenom, Obilić je nastavio da živi u srcima svojih vernih navijača, koji su očekivali da se jednog dana klub vrati svom pravom imenu.
Srećom, 1952. godine došao je preokret u istoriji kluba kada se FK Šumadija spojila sa FK Čuburcem i zajedno su obnovili prethodno ime – Obilić. Ova odluka je predstavljala veliki uspeh za klub, koji se vratio svojim korenima i postao ponosan nosilac istorijskog srpskog imena. Od tada, klub je postao simbol hrabrosti, lojalnosti i patriotizma, i nastavio da piše svoju veličanstvenu priču.
Rane devedesete i uspon tima
Vreme ratova u Jugoslaviji ostavilo je tragične posledice na sve aspekte života, uključujući i sport. Fudbal, kao jedan od omiljenih i najpopularnijih sportova u zemlji, nije bio izuzetak.
Kada se Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija raspala 1992. godine, Fudbalski savez Jugoslavije je izgubio veliki broj klubova, uključujući i neke od najboljih. Međutim, Obilić se nije dao obeshrabriti.
Kao klub koji je oduvek bio posvećen srpskoj tradiciji i istoriji, Obilić je ostao jak i odlučan da nastavi sa svojim radom i da se bori za svoje mesto u fudbalskoj areni. Postavljen je za sezonu 1992-93 u novoosnovanu Drugu nacionalnu ligu, gde je pokazao svoju klasu i kvalitet igre.
Nakon samo tri godine, klub se izborio za mesto u Prvoj grupi nacionalnih liga B, čime je potvrdio svoj potencijal i ambicije za budućnost. Kroz rad i upornost, klub je uspeo da se nametne kao ozbiljan konkurent na najvišem nivou fudbala u zemlji.
Ovi uspesi su bili samo početak velikih stvari koje će uslediti u budućnosti za klub. U sezoni 1994-95, Obilić je stigao do finala Kupa Jugoslavije, gde je pokazao svoju snagu i kvalitet igre, ali na kraju izgubio od Crvene zvezde.
Obilić za vreme Arkana
U junu 1996. godine, Željko Ražnatović “Arkan”, poznati kriminalac i vođa paravojne grupe, preuzeo je FK Obilić i za jako kratko vreme uspeo je da ga preobrati u elitni klub. Zahvaljujući njemu, Obilić je započeo svoj nezaustavljiv uspon ka vrhu jugoslovenskog fudbala, gde su oduvek vladale moćne ekipe poput Crvene Zvezde i Partizana.
U sezoni 1996.-97., Obilić je osvojio prvu grupu B lige kao prvoplasirani tim, što mu je omogućilo uspešan napredak do Prve Nacionalne Lige Grupa A (u to vreme liga se delila na dve grupe, A i B, od kojih se svaka sastojala od 10 klubova). Sledeća sezona bila je ključna za Obilićev put do vrha, gde su pokazali da ne samo da zaslužuju da budu tu, već i da su jedni od najboljih.
U sezoni 1997.-98., predvođeni trenerom Draganom Okukom, Obilić je osvojio ligu i postao prvak Jugoslavije prvi put u istoriji kluba, u jednoj od najznačajnijih sezona koje su ikada viđene u jugoslovenskom fudbalu. Tokom iste sezone, Obilić je stigao i do finala Kupa Jugoslavije 1997.-98., ali je izgubio od Partizana, što ih je sprečilo da osvoje “duple krune”.
U prvoj kvalifikacionoj rundi UEFA Lige šampiona 1998./99., Obilić je pobedio islandski klub IBV sa 4:1 i odigrao drugu rundu protiv nemačkog prvaka Bajerna u Minhenu. Međutim, u prvoj utakmici u Minhenu, Bajern je slavio sa 4-0, dok se povratak završio nerešeno 1-1. Na kraju, Obilić je eliminisan od strane drugoplasirane ekipe Lige šampiona 1998.-99.
U domaćoj ligi, klub nije uspeo da odbrani titulu, već je postao vice-prvak u sezoni 1998-99, a završio je na trećem mestu u sezoni 1999-2000. U tom periodu, Obilić je postavio impresivan niz od 47 uzastopnih ligaških mečeva bez poraza (od 11. kola sezone 1997-98 do 2. kruga sezone 1999-2000).
Iako je FK Obilić uspešno osvojio titulu prvaka Jugoslavije u sezoni 1997-98, ovaj uspeh nije prošao bez kontroverzi. Prema knjizi američkog novinara Franklina Foera “Kako fudbal objašnjava svet: Malo verovatna teorija globalizacije”, Željko Ražnatović “Arkan” je pretio igračima protivničkih timova da će im se desiti nešto loše ako postignu gol protiv Obilića.
Ove pretnje su dolazile od strane mnogih veterana iz njegove vojne jedinice, koji su se nalazili na tribinama, skandirali pretnje i ponekad čak uperivali pištolje u protivničke igrače tokom utakmica. Jedan igrač je za britanski fudbalski magazin FourFourTwo izjavio da je bio zatvoren u garaži dok je njegov tim igrao protiv Obilića.
Tokom leta 1998. godine postojala je mogućnost da UEFA zabrani klubu da učestvuje u Evropi zbog veza sa podzemljem predsednika Obilića. Kao rezultat toga, Ražnatović se povukao sa pozicije predsednika i dao svoju stolicu svojoj supruzi Svetlani Ražnatović “Ceci” 25. jula 1998. godine.
Međutim, Svetlana Ražnatović je tu ulogu zadržala samo kratko vreme, prepuštajući predsedništvo Žarku Nikoliću koji ga je imao oko godinu dana, da bi se onda iznenada predomislila i 14. avgusta 2000. godine ponovo postala predsednik kluba. Ova promena na čelu kluba nije prošla bez kritika i sumnji u vezi sa njenom povezanošću sa kriminalnim krugovima.
Pad kluba i povratak u realnost
Sa Svetlanom Ražnatović na čelu, klub je nastavio da igra dobro, osvojio treće mesto u sezoni 2000-01 i četvrto mesto u sezoni 2001-02, ali ipak, to je bio poslednji put da se Obilić smatrao vrhunskim klubom u Jugoslaviji.
Sledile su godine konstantnog pada. Tim koji je nekada igrao u evropskim takmičenjima polako se gasio i postajao udaljena uspomena. U sezoni 2005-06, Obilić je ispao iz Prve lige Srbije nakon samo tri pobede u celoj sezoni. Sledile su još dve sezone lošeg igranja, i konačno, klub se povukao na amaterski nivo u sezoni 2007-08.
Međutim, u sezoni 2012-13, Obilić je ponovo postao šampion u grupi A Beogradske treće lige, osvojio duplu krunu i bio promovisan u Drugu beogradsku ligu. Ipak, taj uspeh nije trajao dugo, jer su nakon samo jedne sezone ponovo ispali u drugu ligu.
Danas, FK Obilić je daleko od nekadašnjeg sjaja i veličine, ali ostaje u sećanju kao jedan od najvažnijih klubova u istoriji jugoslovenskog fudbala. Njihov uspon i pad su pokazali koliko se brzo stvari mogu promeniti u svetu sporta, ali takođe su nas podsetili da su uspomene večne.